- Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić, film­ski i TV re­di­telj

Bu­nju­el je ro­đen u Ka­lan­di, Te­ru­el, u špan­skoj obla­sti Ara­gon. Imao je stro­go je­zu­it­sko (ri­mo­ka­to­lič­ki mu­ški red) obra­zo­va­nje, po­sli­je če­ga se upi­sao na Uni­ver­zi­tet u Ma­dri­du. Dok je stu­di­rao na ma­drid­skom uni­ver­zi­te­tu po­stao je ve­o­ma bli­zak pri­ja­telj sa sli­ka­rom Sal­va­do­rom Da­li­jem i pje­sni­kom Fe­de­ri­kom Gar­si­jom Lor­kom, kao i dru­gim zna­čaj­nim špan­skim umjet­ni­ci­ma ko­ji su ži­vje­li u to vri­je­me po stu­dent­skim do­mo­vi­ma. Bu­nju­el je naj­pri­je stu­di­rao pri­rod­ne na­u­ke i agro­no­mi­ju, za­tim in­že­nje­ring na uni­ver­zi­te­tu, da bi se ka­sni­je pre­ba­cio na fi­lo­zo­fi­ju. Na­kon smr­ti nje­go­vog oca, 1923. go­di­ne, Bu­nju­el je osje­tio ve­li­ku po­tre­bu da na­pu­sti ze­mlju i, 1925. go­di­ne, se­li se u Pa­riz, gdje se za­po­šlja­va kao se­kre­tar u or­ga­ni­za­ci­ji pod na­zi­vom „Me­đu­na­rod­no udru­že­nje za in­te­lek­tu­al­nu sa­rad­nju”. Ka­sni­je na­la­zi po­sao u Fran­cu­skoj kao po­moć­nik re­di­te­lja Žan Ep­ste­na na sni­ma­nju „Mo­pra­ta” i Ma­ri­ja Nal­pa­sa u fil­mu „Trop­ska si­re­na” (La Sirè­ne des Tro­pi­qu­es), da bi po­sli­je to­ga, za­jed­no sa Sal­va­do­rom Da­li­jem na­pi­sao sce­na­rio i za­tim sni­mio 16-mi­nut­ni krat­ko­me­tra­žni igra­ni film „An­da­lu­zij­ski pas” (Un chien an­da­lou), 1929. go­di­ne. No­va ge­ne­ra­ci­ja špan­skih fil­ma­dži­ja je na­go­vo­ri­la Bu­nju­e­la da ra­di u svo­joj Špa­ni­ji, pr­vi put ot­ka­ko ju je na­pu­stio 1936. On se od­lu­čio za iro­nič­nu dra­mu. Bi­la je to „Vi­ri­di­ja­na” – špan­sko-mek­sič­ki cr­no-bi­je­li igra­ni film sni­mljen 1960. Po­znat po to­me što se če­sto na­vo­di kao naj­u­spje­šni­je ili jed­no od naj­u­spje­šni­jih ostva­re­nja nje­go­ve fil­mo­gra­fi­je.
Pred­sta­vlja adap­ta­ci­ju ro­ma­na „Hal­ma” špan­skog knji­žev­ni­ka Be­ni­ta Pe­re­za Gal­do­sa, a žan­rov­ska pret­po­stva­ka sma­tra se da je kom­bi­na­ci­ja dra­me i cr­ne ko­me­di­je. Na­slov­na pro­ta­go­nist­ki­nja, či­ji lik tu­ma­či Sil­vi­ja Pi­nal, no­va­ki­nja je ka­to­lič­kog re­da ko­ja se pred sa­mo za­re­đe­nje od­lu­ču­je za po­sje­tu svom bo­ga­tom uja­ku (či­ji lik tu­ma­či  Fer­ndan­do Rej) gdje po­sta­je pred­me­tom nje­go­ve bi­zar­ne po­žu­de. Uz­bu­đen nje­nom slič­no­šću sa svo­jom pre­mi­nu­lom že­nom, on smi­šlja od­vra­tan plan ka­ko da je si­lu­je, ali se po­ka­je u po­sled­njem tre­nut­ku. Po­ka­jan iz­vr­ši sa­mo­u­bi­stvo i osta­vi ima­nje njoj i svom ci­nič­nom si­nu. Film­ska rad­nja pri­ka­zu­je ka­ko Vi­ri­di­ja­na sti­ca­jem okol­no­sti na­sle­đu­je nje­go­vo ima­nje, te umje­sto od­la­ska u sa­mo­stan od­lu­ču­je či­ni­ti do­bra dje­la, ali će nje­ni na­po­ri u tom smje­ru ima­ti neo­če­ki­va­no lo­še po­sle­di­ce. Že­sto­ka u svo­jim na­sto­ja­nji­ma da po­pra­vi svi­jet oko se­be, Vi­ri­di­ja­na usva­ja mon­stru­o­znu gru­pu lo­po­va, pro­sja­ka i pro­sti­tut­ki. Ne­iz­bje­žno, nje­na se mi­lost pre­tva­ra u ka­ta­stro­fu i u nje­nu pro­past... Od svih re­di­te­lja ko­ji su se in­spi­ri­sa­li re­li­gi­o­znom te­ma­ti­kom – u od­no­su pre­ma cr­kvi pred­nja­čio je upra­vo Bu­nju­el. U svom vje­ro­va­nju, re­li­gi­o­znom na­dah­nu­ću i fi­lo­zof­skom sta­vu pre­ma re­al­no­sti is­klju­či­vao je bi­lo ka­kvo pri­su­stvo po­sred­ni­ka iz­me­đu čo­vje­ka i Bo­ga. Njoj je, čak, umjet­nič­ki i ži­vot­no za nje­ga i ne sa­mo za nje­ga ubje­dlji­vim op­tu­žba­ma, sa­svim otvo­re­no pri­pi­si­vao iz­daj­stvo Hri­sta i nje­go­vih vjer­ni­ka i iden­ti­fi­ka­ci­ju sa la­žnim mo­ra­lom, li­ci­mjer­jem i ugnje­ta­va­njem u da­na­šnjem svi­je­tu ka­da su mu istin­sko mi­lo­sr­đe i ple­me­ni­tost ide­a­la po­treb­ni­ji ne­go ika­da. Ovog ve­li­kog i iz­u­zet­no ob­da­re­nog umjet­ni­ka ni­je bi­lo jed­no­stav­no eks­ko­mu­ni­ci­ra­ti, pa je oštri­ca na­pa­da bi­la sra­ču­na­ta na lo­mlje­nje nje­go­vog bun­ta ka­ko bi se pri­vo­lio da po­no­vo i bez re­zer­ve pri­hva­ti auto­ri­tet cr­kve. Za­to je ka­to­lič­ka štam­pa, s jed­ne stra­ne, na­pa­da­la Bu­nju­e­la, a, s dru­ge, u kri­tič­kim osvr­ti­ma na nje­go­va dje­la, tvr­di­la je da mno­ge se­kven­ce ne­dvo­smi­sle­no na­go­vje­šta­va­ju re­di­te­lje­vo po­ka­ja­nje.
(Na­sta­vi­će se)